I Увод: Име записано у бари
Велика Обарска данас броји 857 домова, али њена прича почиње далеко прије савремених мапа. Име села дугује свој постанак немилосрдној природи – великој бари која се некада простирала од Бијељине па све до Броца. Путописци су је описивали као непрегледно језеро богати трском и рибом, али и као ћудљиву воду која је често гутала плодна поља. Тек крајем XIX вијека, прокопавањем канала Дашнице, Обарска је коначно „отета“ од воде, остављајући име као вјечни споменик свом поријеклу.
II Антички коријени и османски дефтери
Иако се село у писаним изворима – османским дефтерима – први пут помиње 1548. године, археолошки налази говоре о много дубљем континуитету. Проналазак плочице „дунавских коњаника“ потврђује да је на овом тлу постојало организовано насеље још у доба антике. Историја Обарске није линеарна; то је историја нестајања и поновног рађања на старим темељима.
III Седам кућа и херцеговачки прах
Према народном предању, прије вијек и по, Велика Обарска је била пустара прекривена густим шумама у којој је свијетлило свега седам огњишта. Данашње становништво своје коријене вуче из великог таласа насељавања у XVIII вијеку, када су османски бегови (попут породице Бегзадић, касније Салихбеговић) доводили херцеговачке и црногорске кметове да искрче дивљину.
Први досељеници, зачетници данашњих великих родова, стигли су из кршне Херцеговине:
- Малетићи (слава Мратиндан): Од ове лозе разгранали су се Василићи, Николићи, Панићи, Михајловићи, Млађеновићи, Деспотовићи, Трифковићи и Јовановићи.
- Шубарићи: До данас најбројнији род у селу.
- Божићи (раније Мандићи): Поријеклом са границе Црне Горе и Херцеговине.
- Ковачевићи: Такође херцеговачки досељеници који славе Симондан.
„Сјекирама и ватром крчили су простор, стварали њиве и подизали куће. Дјеца су се играла у пепелу изгорелих пањева, док су старији од оборених стабала градили прве домове.“
IV Географија махала: Горња и Доња Обарска
Село се територијално и друштвено дијели на двије главне цјелине, унутар којих се преплићу судбине досељеника из различитих крајева:
| Дио села | Махале (Засеоци) | Поријекло породица |
| Доња Обарска | Буџак, Буковица, Пољана, Табашница | Већином досељеници из Градачца и околних семберских села. |
| Горња Обарска | Јелав, Миљевићи, Познановићи, Огорелица | Старохерцеговачке породице и каснији досељеници. |
Посебан печат селу дала је махала Табашница, насељавана углавном након првих Херцеговаца, са породицама из правца Градачца: Танацковићи, Зарићи, Андрићи, Гојковићи, Аничићи и Стевићи. Из околине Прњавора стигли су Благојевићи (некада Докићи), док су унутрашње миграције из Батковића и Загона довеле породице Крстић и Новаковић.
V Духовни идентитет
Оно што повезује све ове различите путеве и судбине јесте заједничка традиција. Село се окупља око једног активног гробља и заједничке сеоске славе – другог дана Свете Тројице (Духова). Иако су многи родови сачували своје крсне славе донесене из завичаја (Никољдан, Јовањдан, Ђурђевдан, Митровдан), овај заједнички празник симболизује јединство свих „Обараца“.
VI Закључак: Мали свијет, Велика Обарска
Данас је Велика Обарска једно од највећих и најнапреднијих села Семберије. У њеном имену и даље одзвања шум Дашнице и сјећање на крчевине у пепелу. Она је доказ упорности човјека који је на води и мочвари изградио чврст дом. Како народни поклич поносно каже:
„Цијели свијет је мали, само је Велика Обарска!“
Извор и инспирација текст са Фејбука
