NEК SE NE ZABORAVI! Nakon smrti Drage Gligića, četničkog komandanta Semberije, Radivoje , Rajo Banjičić, je postavljen za komandanta bataljona. Najveći vojni uspjeh Raje Banjičića dogodio se 10. oktobra 1942. godine, u periodu nakon prelaska partizanskih jedinica iz Šekovića u Srem. Tada su, pod izgovorom čišćenja terena od komunista, ustaše želile, da uđu u sela Semberije, što su imale pravo da učine prema mirovnom sporazumu.
Mislili su da su već dovoljno jaki da nastave svoje zločine u srbskim selima, pa je 10. oktobra Handžar divizija pokušala da uđe u najveće selo Semberije Crnjelovo i rodno mjesto Raje Banjičića. 10. oktobra 1942. godine, Rajini borci, zajedno sa brdskim četnicima, koji su se tamo nalazili na odmoru, hrabro su dočekali neprijatelja, i u toj bici je poginuo 21 ustaša, dok je 13 ranjeno. Jedinica u kojoj se Banjičić nalazio, u početku četa, učestvovala je u zajedničkom napadu na Кoraj 27. novembra 1941. godine. Zbog određenih propusta ali i grešaka rukovodstva pokreta, Drago Gligić je ubrzo likvidiran, a Rajo Banjičić je potom izbjegao likvidaciju zahvaljujući svojoj lukavosti i izuzetnim sposobnostima. Zbog svog izuzetnog viteštva, kvaliteta i sposobnosti, bio je veoma poštovan od strane vlasti „Nezavisne Države Hrvatske“ i od strane Nijemaca u Bijeljini.
Rezultati četničke borbe u zaštiti srbskog naroda pravno su sankcionisani mirovnim sporazumom u Loparama 30. maja 1942. godine, kojim je praktično priznata srbska sloboda u četvorouglu – Bijeljina – Brčko – Tuzla – Zvornik, da kažemo otprilike ono što se danas naziva region Semberije i Majevice. Rajo Banjičić je takođe dao značajan doprinos tome, i zato, ustaška noga praktično nije ni kročila u sela Semberije!!! Da nije bilo Raje Banjičića i potpukovnika Dragoslava Račića na planini Cer, trećina Srba u Semberiji bi bila pokatoličena, trećina odvedena u koncentracione logore Jasenovac, trećina ubijena, a lokalni četnički komandanti, bi bili javno povješani !!!
