Glogovac: Tamo gde cveta beli glog i čuva se koren hercegovački
Semberija nije samo žitnica; ona je i velika knjiga seoba, ispisana na pitomim ravnicama i blagim uzvišenjima južno od Bijeljine. Na tom putu, gde se miris plodne zemlje meša sa svežinom rečice Janje, smestio se Glogovac – selo koje svoje ime i opstanak duguje trnovitom, ali lekovitom glogu.
Ovaj zapis, utemeljen na istraživanjima etnologa Radmile Kajmaković iz 1974. godine, služi nam kao putokaz i polazište. Iako su decenije prošle, a podaci o broju domova i stanovnika varirali, duša Glogovca ostala je utkana u predanja o porodicama koje su ovde savile gnezdo.
Geografija i simbolika imena
Glogovac se nalazi na samom pragu Janje, ogledajući se u istoimenom potoku koji mu je podario ime. Stari Sloveni su verovali da glog štiti od zla, a naseljenici su u gustim šumama ovog kraja pronašli upravo to – zaštitu i novi početak.
Nakon Beogradskog mira 1739. godine, kada su ratni vihori opustošili sembersku ravnicu, ovi prostori, tada prekriveni neprohodnim šumama, postaju utočište. Prvi doseljenici iz Crne Gore i Istočne Hercegovine krčili su šumu i podizali domove, stvarajući pravoslavnu zajednicu sa jasnim kulturnim identitetom.
Porodična stabla: Od hercegovačkog krša do semberske brazde
Glogovac je selo podeljeno na tri dela: Glogovac, Karabudžak i Ljeskovac. Svaki sokak i svaka kapija nose priču o poreklu.
Predanja o braći i deobama
Zanimljivo je kako narodno pamćenje čuva istoriju kroz sudbine braće koja se razilaze da bi opstala:
- Perkovići (Jovanjdan): Potekli su od tri brata – Perka, Mikana i Andrije. Perko je izabrao Glogovac, Mikan se zaputio u Modran, dok je Andrija svoj mir našao u Pučilama.
- Savići, Mitrovići i Vidovići (Savindan): Još jedna priča o trojici braće (Sava, Mitar i Vid) koji su se nekada prezivali Vojinović. Njihov dolazak iz Hercegovine ostavio je dubok trag u identitetu sela.
- Pantići (Krušući): Sa daleke reke Krke stigli su braća Panto i Lazar, donoseći sa sobom duh Dalmacije u srce Semberije.
Prkos i ponos: Priča o Gosopavićima
Posebno mesto u hronici sela zauzimaju Gospavići (Nikoljdan), doseljeni od Mastalovića iz Crne Gore. Narodna legenda kaže da su imali sestru koja je bila primer časti. Kada se udavala, nije htela da se povinuje “pravu prve bračne noći” i ode lokalnom begu. Braća, čuvajući sestrinu čast, poseku bega i prebegnu u Loznicu. Iz tog izgnanstva vratio se Lazar Gospavić, po kome se danas zovu i Lazarevići.
Ostale loze i doseljenici
Sredinom XIX veka, novi talasi doseljenika stižu na begovske posede:
- Zelenovići (Jovanjdan): Ponosni hercegovački izdanci.
- Đokići (Petkovica): Došli iz oblasti Birča.
- Simeunovići (Nikoljdan): Potomci porodica iz Lokanja.
- Matovići (Jovanjdan): Poznatiji kao “Ere”, stigli su između dva svetska rata direktno iz Hercegovine, čuvajući svoj specifičan duh.
U selu žive i porodice poput Miljanovića, Jokovića, Rankića, Daničića, Radića, Boškovića i Arsenovića, čije je poreklo vremenom postalo tajna, ali čiji je doprinos selu nemerljiv.
Život i običaji
Danas Glogovac živi mirnim ritmom. Selo se okuplja na Molitvu, drugog dana Trojica, kada se obnavljaju komšijske veze i sećanja na pretke. Lokalno groblje, jedno i aktivno, tihi je svedok svih prohujalih vekova i generacija koje su ovde našle večni mir.
Iako su statistike iz 1971. godine beležile 549 stanovnika i 121 domaćinstvo, Glogovac je uvek bio veći od brojeva – on je simbol hercegovačke istrajnosti presađene na pitomo tlo Semberije.
Poziv na čuvanje tradicije
Ovaj tekst je samo jedno poglavlje u knjizi našeg zavičaja. Svaka porodica ima svoju neispričanu priču, svaki tavan krije neku staru fotografiju, a svako sećanje je dragocen kamenčić u mozaiku naše istorije.
Dragi prijatelji, Pozivam vas da podelite svoje priče, istorijske događaje ili zanimljivosti o herojima i ličnostima iz naših krajeva. Javite se, pišite, da zajedno otrgnemo od zaborava duh naših predaka i sačuvamo ga za one koji dolaze.
Izvor tekst sa Facebook-a
