Ostojićevo: Tamo gde ravnica čuva tajne predaka

Ovaj tekst je riznica porodičnog pamćenja. Kako bih ga pretvorio u putopis, zamislio sam ga kao šetnju kroz Semberiju, gde se prepliću činjenice iz etnoloških zapisa Radmile Kajmaković sa živim narodnim predanjem.

Tragom starina: Putovanje u srce Ostojićeva

Kada kročite na tlo Semberije, tamo gde se ravnica širi donedogled, naići ćete na Ostojićevo. Nije to samo selo od 197 kuća; to je živa mapa seoba, begova i junaka, zapisana još 1974. godine perom Radmile Kajmaković, ali dopunjena šapatom koji se prenosi sa kolena na koleno.

Četiri kamena međaša

Selo je podeljeno na četiri dijela, od kojih svaki nosi svoju priču: Karinovača, Milkuša, Panjik i Svinjarevac. Staro predanje kaže da je Ostojićevo začeto iz prkosa. Nekada je ovde bilo svega jedanaest kuća, a njihovi domaćini nisu došli iz obisti, već tražeći spas. Priča se da su zajedno usmrtili Turčina, pa su u ovoj pitomoj zavetrini potražili utočište od osvete.

Rodoslov ispisan slavskom svećom

Šetnja kroz Ostojićevo je zapravo šetnja kroz geografiju Balkana. Svaka porodica donela je sa sobom parče rodne grude:

• Iz Skočića stigoše Živkovići (Stjepanjdan) i Jovanovići (Nikoljdan).
• Iz Batkovića, tog velikog semberskog rasadnika, došli su mnogi: Petkovići, Gajići i Mlađenovići (potomci tri brata – Gaje, Mlađena i Petka), zatim Pavlovići, Kandići i Ilići.
• Iz Posavine i okoline Brčkog doseliše se Petrovići, dok su Vulovići donijeli hercegovački krš iz Popova polja.
• Srbija je Ostojićevu dala Periće, a zvornički kraj Vidakoviće.

Posebno je dirljiva sudbina Matića i Kandića – to su priče o majkama koje su, tražeći novu sreću, dovele svoje sinove iz prvih brakova i tako utkale nove loze u ovo selo. Tu su i Lajakovići iz Hasa, čiji je put bio dug i nemiran, pun bekstava, sve dok konačno nisu spustili sidro ovde.

Legenda o Odženovcu i Filipu Madžarinu

Ako zalutate u deo sela koji se zove Svinjarevac, pažljivo oslušnite vetar u šumi Mađarevac. Tu se stvarnost dodiruje sa mitom. Nekada je ovde stolovao Filip Madžarin, čovek teške ruke koji je zabranio venčanja dok se ne skupi “cipelica dukata”.

Narod kaže da je baš na mestu Odženovac Kraljević Marko zatekao devojku koja je osidela čekajući slobodu. Gnevni junak je presudio zulumbćaru, porušio mu dvore, a od sveg Filipovog sjaja ostao je samo stari hrast za koji je vezivao konja – i ime šume koje i danas podseća na stara vremena.

Slovo za kraj (i novi početak)

Ostojićevo svoju slavu slavi u prvu nedelju po Đurđevdanu. Tada se, uz plamen sveće i miris kolača, pominju svi oni – i znani i oni “nepoznatog porekla” poput Marinkovića, Krstića i Milanovića.

Ovaj zapis je samo početak. Vreme briše tragove, ali mi im ne damo da izblede.

Poziv čitaocu: Ako u vašim porodičnim škrinjama čuvate priču o precima, nekom heroju ili događaju koji nije ušao u knjige, javite se. Neka ovo ne bude samo suvi tekst na papiru, već živi spomenik našem poreklu.

Izvor:Facebook